Dugo nisam čamio nad obrisima svoje duše.
Nad papirom, nad mislima što oplemenjuju i guše.
Dugo nisam usled svih događaja pisao,
ali tebe sam imao...
Sada je svako jutro stecište gladi, bezdan i kraj,
a sjaj papira podno večernje lampe žal.
A ko ti treba?
U usnuloj noći, žeđi za iskaljenjem nagona.
Kad želis da provučes preste nekome kroz kožu i uzmeš dušu napola.
A ko ti treba?
Kad u zanosu stvarate elemntarne čestice.
I u vijugavim pokretima i od samih sebi veći ste.
A ko ti treba?
Kad iznureni i sada već obgrljeni seratoninom,
tiho ćaskate uz vino sa dimom.
A ko ti treba?
Kad u sred noći pod košmarom i u hladnoći,
prodrman, kraičkom oka vidiš nju što kraj tebe noći
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.